Корак у правом смеру –
помислих насред брвна
не гледајући ка небу:
за вас пенушава висина,
за мене вртоглавица.
.
До обале ћу одбројати
двадесет кишних пролећа
и два-три плитка удаха.
.
Газим одвезану пертлу –
не сагињем се ни за живу главу.
С темена ми спада шешир –
балансирам као ждрал крилима.
Кравату затеже ветар –
држаће, јак је Виндзор!
.
Чланке ми квасе брзаци
док испегланом марамицом
отирем зној са чела.
Под изгужваним фраком
на кошуљи су мрље
од зноја и дезодоранса.
.
Надомак блатне обале
лаковане ми ципеле
клизе низ влажну маховину:
шушти као твој вео.
.
Док углачаном стеном
куцкају твоје штикле
отирем чипкаст рукав
скутрен на моме лакту
и твоје ситне шаке
очински меко спуштам
међу његове.
Ostavite odgovor