Hteo jedan riđi lisac
u svetu celom da je slavan
da postane mudri pisac,
pa se pope on na tavan,
da pronađe važne stvari
za koje pisac svaki mari
Zgazio je jednu žvaku
dok je tražio u mraku
pero, mastilo i dva lista
Al’ iz mraka jedan miš
k’o da je za trke pista,
prođe mu pod repom – juriiiš!
A za mišem i dve mačke,
jedna crna, druga bela
Pade lisac naopačke
Pa se lupi posred čela!
Sve mu se pometelo,
pero mu poletelo!
Sa mastila skoči čep,
pokvasi se liscu rep!
Od muke je planuo
kad je repom ma’nuo
Plavo ga mastilo
celoga zamastilo!
Sedi lisac, sve se vajka:
„Dal’ je stvarno il’ je bajka?“
Ko će sada da mu priđe
kada nema boje riđe?
On je hteo slavu pravu,
a ne rep i glavu plavu!
Kroz prozor gleda komšija,
od smeha se iskrivio
Izvrnula mu se sva šija
kad na vrata je provirio
„E, moj komšo ja te ne poznah!
Nešto si mi poplaveo!
Nisam znao, sada saznah
da si tol’ko omlitaveo!
Pisanje ti došlo glave
a ne napisa ni dva lista!
Kad bi tako svi do slave,
pisala bi čak i glista!“
Lisac tad se sabra malo
Pa mu reče : „Komšo gusan,
Vidim, perje ti svo otpalo!
To se desi kad si gnusan!“
I sve što ima sad na umu:
Smesta ide on u šumu!
Izjaviće za naciju
Da nema inspiraciju!
Ivana Maj
Ostavite odgovor