Жеља

Ти знаш да нисмо одсањали снове

jутра су нас у несну пресрела,

на грудима нам се умориле звијезде

и на јастуку хризантема свела.

Куда су искре чежњи одлетјеле

када још нисмо испратили тмине

и проживјели слатка страховања,

а како очајна да чекам мјесечине.

Ти знаш да желим са тобом сањати,

у твојим очима препознати бескрај,

само кад би за праштање порасли

да никада више не дочекамо крај.

 Мира Којић Ђорђевић