Kada empatija postane jednostrana
Šta znači biti dobar u današnje vreme? Najčešće se to povezuje sa načinom na koji se ophodimo prema drugima, količinom razumevanja koju imamo za njih i spremnošću da im pomognemo u određenim situacijama. Biti tu za nekoga kada mu je najpotrebnije često ume da iscrpi emocije i snagu koju imamo u tom trenutku, do te mere da nam ne ostane ništa za nas same. Ipak, vrlo rado smo pomogli onome kome je to tada bilo potrebnije.
Vremenom smo se navikli da više razumemo potrebe drugih nego sopstvene, a problem nastaje onda kada ne postoji granica.
Ko su dobri ljudi? Može se reći da su to osobe koje sa lakoćom osećaju emocije drugih, umanjuju sopstvene potrebe i često preuzimaju odgovornost za tuđe ponašanje i raspoloženje, pokušavajući da opravdaju njihove postupke. Biti dobar ne znači biti jak, već često znači imati naviku da ćutimo.
Kada stalno razumemo druge, a retko ili nikada neko razume nas, empatija počinje da boli i postaje teret. Neprekidno slušanje, razumevanje, osećaj krivice kada se zauzmemo za sebe, emotivni umor i konstantno „nošenje“ drugih vremenom nas mogu dovesti do iscrpljenosti i dubokog duševnog bola.
Brinući o drugima, zapostavili smo brigu o sebi, što nas je dovelo do krajnje granice — do trenutka kada više nije moguće podneti teret empatije, ali i dalje verujemo da „nemamo pravo“ da se žalimo.
Često živimo u zabludi da će sve doći na svoje mesto ako izdržimo još malo. I baš u tom zanosu, mi budemo oni koji najviše pate. Retko tražimo pomoć jer ne želimo da nekome budemo teret. Naučeni smo da ljubav znači i trpeti, da verujemo da će nas voleti zbog naše dobrote — iako to, u većini slučajeva, ne bude onako kako smo zamišljali. Ipak, i dalje se nadamo.
Zapamtite: biti dobar ne znači biti dostupan svima po svaku cenu. Ne dovodite sebe do gubitka identiteta, besa, razočaranja, povlačenja, bola i emotivne iscrpljenosti, jer će to biti cena koju ćete platiti zbog preterane empatije i brige o drugima, uz istovremeno zapostavljanje sebe.
Imate pravo da se povremeno povučete. Dozvolite sebi da ne razumete uvek sve i potrudite se da birate one ljude koji će umeti da vam uzvrate energiju, ljubav, razumevanje i poštovanje. Takvi odnosi mogu nadopuniti ono što se vremenom ispraznilo stalnom brigom o drugima. Empatija postaje dar tek onda kada je ne dajemo na štetu sebe.
Ako smatrate da ste dobri ljudi i svesni ste da često patite zbog toga, važno je da znate: problem nije u vašoj dobroti, niti u vašim postupcima. Problem je u tome što ste predugo bili dobri prema svima — osim prema sebi. Možete voleti ljude, a ipak izabrati sebe. Dobrota nije greška. Greška bi bila poverovati da moramo da nestanemo da bi drugi ostali.
Ostavite odgovor