Тамо где протиче Милешевка и голубови лете, тамо где се причешћу радује свако дете, тамо где је мир и тишина, где љубав царује, а туга нестаје, тамо где свака бол заувек престаје.
Под окриљем Белог Анђела, сигурном уточишту и бегу од стварности, тамо где се рађају све наше радости, тамо где страха нема, душа спокојна, поглед ведар, тамо где пирка топао ветар.
У тим анђеоским очима виде се преци и будући нараштаји, у тим очима живе Немањићи и сви њихови следбеници. У тим очима је утеха и нада, у тим очима вечни живот влада.
Тамо где се ложе бадњаци, а у свакој варници осећај спокоја, тамо где се осети мирис најлепшег тамјана, тамо где је сваки цвет с љубављу заливен и сваки човек у захвалност обавијен.
Тамо звона дају најлепшу мелодију, хармонија се ствара, тишина је гласна и свака ствар проговара. Свако биће ту је мило, у души му се анђео скрио.
Посвета Белом манастиру, оном који ће живети у свакој комори срца, оном који ће одморити уморне душе и пружити топлину дома, тамо је могућ сваки сан и цењен сваки нови дан.
Зато, добри људи, отворите рајска врата, тамо где вас чека вечна слава, посетите задужбину Немањић Владислава.
Ostavite odgovor