Svakog leta pri dolasku u selo, kod babe i dede, Sanja bi zatekla novo leglo mačića. Stara mačka bi se omacila negde na tavanu, na seniku ili u nekom starom kokošijem gnezdu u proleće. Kada bi došla na raspust, mačići bi već bili dovoljno porasli da se mačka usuđivala da ih izvede u dvorište. U početku bi bili divlji, krili bi se i frktali kada im se neko približi. Ali Sanja je uvek imala strpljenja i znala je da će ih hrana pripitomiti. Tako su se mačići brzo pretvarali od malih divljaka u razigrane, mekane, žive igračke: žute, sive, crne, šarene. Igrali bi se po dvorištu, lovili bubice, a Sanja bi, kada baba nije bila kod kuće, krišom uzimala pomalo mleka ili komadić sira i hranila mačiće.
Mačići su brzo rasli i stara mačka imala bi sve više posla. Čim bi mačići dobili zubiće, oštre kao sitne iglice, počela bi da im donosi miševe. U početku im je donosila male i mrtve miševe, a onda žive — samo ošamućene. Kada mačići još malo porastu, onda bi ih vodila u obližnje polje, gde bi se lekcije o lovu na miševe nastavljale dalje. Mačića je obično bilo puno: bar četiri, najčešće pet, a ponekad i svih šest. A miševa nikad dovoljno. Miša bi obično dobilo ono koje prvo pritrči majci. Braća i sestre bi onda pokušavali da mu otmu miša, a majka se nije mešala u njihove svađe. U prirodi vlada borba za opstanak. Ponekad bi se Sanja mešala ako bi miša uvek dobijalo jedno te isto mače. Otela bi miša od mačke i držeći ga za vrh repa davala ga najmanjem i najslabijem mačetu. Ako bi mačka donela mrtvog pacova onda bi se podizala uzbuna. Mačka nije bila dovoljno jaka da ulovi pacova što znači da ga je pronašla otrovanog. Onda bi otimala pacova i zvala nekog od odraslih da ga odnesu i zakopaju na đubrištu.
Najčešće mesto gde bi se mačići igrali bio je drvljanik na sredini dvorišta. Tu im je bilo zgodno jer je bilo gomile drva po kojoj se moglo penjati i u kojoj su se mogli kriti. A drvo je odlično i za oštrenje kandžica. Na drvljaniku je stajao i stari veliki panj koji je služio da se na njemu cepaju drva. Takođe su bile i dve sekire: velika za sečenje cepanica i mala, „sekirče“, za seckanje drva za potpalu. Jednog dana majka je zatekla devetogodišnju Sanju kako sekirčetom nešto seče na panju. Prišla je da vidi i onda se zgrozila: Sanja je sekla mrtvog miša. „Fuj! Zar ti nije gadno da to radiš?“, na šta je ona mirno odgovorila: „Jeste. Ali kako drugačije da svako mače dobije svoj deo?“
Ostavite odgovor