О томе како се не ради
о заинтересованости
или страсти,
нити о предности
или власти.
Није по среди меч.
О томе где је подножје твојих висина,
и дно твојих дубина.
Шта се то тачно тамо скрива,
о томе је, заправо, реч.
Баш сваки пут када те сретнем
и када се речи к`о ватромет разлете,
окрећем корице
и наслов збуњено гледам.
Када ме помериш из центра
и пребациш у своју тежу,
више нисам у равни
и немам стабилну мержу.
Да ли је могуће да се не предам?
Питање једино гласи:
– Шта душу твоју толико краси
да мојој мира не да?
Ostavite odgovor