ТВОЈЕ СУ ОЧИ И МОЈЕ

Знам само да имамо исте очи
и да постоји разлог зашто си далеко.

Тај осећај да си стално негде у мени,

одавно не питам одакле долази,

као да ми је то већ рекао неко.

Само раширим руке и све утишам,
док време пролази и пролази.

Памтим твоје сузе једног поднева,
док смо се колима враћали у град,
ћутке, као са сахране.
Брисачи су секли капи кише,
и како онда, тако и сад.
Пресретао сам сваку своју мисао,
јер постало је бесмислено
говорити ишта више.

Први пут крај тебе без речи,
загледан у твоје лице,
угледах сузе,
као да носе боје осећања од којих су.
И зашто плачеш, питао нисам,
знао сам.
Како онда, тако и сад,
те твоје очи и моје су.