Dlanovi

Ponekad, dok smo vodili ljubav, stavljao mi je dlanove preko ušiju i spoljašnji svet je nestajao. Svi zvuci postali bi  neuhvatljivi, nadjačani zvukom mog disanja i udarima srca. Ti savršeni dlanovi koji su se lepili za moje ušne školjke! Osećala bih se kao da sam pod vodom, kao da sedim na morskom dnu, bez potrebe da ikada više izađem na kopno i udahnem vazduh.

Sada su njegove šake bile zauzete potpuno drugim aktivnostima. Jedna je mirno počivala na volanu, dok je druga povremeno ubacivala menjač u brzinu kako bi se automobil pokrenuo. Već oko sat vremena gotovo da smo stajali u mestu. Nekim čudom, naši tinejdžeri su potpuno mirno sedeli na zadnjim sedištima, hipnotisano se prepuštajući zvucima muzike. I ja sam imala slušalice u ušima, morala sam da se isključim iz realnosti koja me je nemilosrdno napadala sa svih strana. Iz većine automobila gledala su me umorna, iscrpljena lica. Deca su razdražljivo plakala tražeći vodu, sok, sendviče, keks ili malo više roditeljske pažnje, dok su im ovi bezvoljno udovoljavali.

A mi smo se vraćali sa svog poslednjeg bračnog letovanja. Ironično, bio je to prvi odmor koji smo proveli u harmoniji. Sve je teklo lako i jednostavno, valjda smo želeli  da se na taj način oprostimo jedno od drugog. O razvodu  smo se dogovorili za svega sat, dva. Kao da smo tih šesnaest godina bili u nekom poslovnom, ortačkom odnosu koji smo sada  odlučili da prekinemo, jer nam više ne donosi profit.

Sasvim moderan koncept. Znate ono, sledi svoj put, ne obaziri se na druge, važne su tvoje želje i potrebe, zašto da ih ne zadovoljiš dok još možeš i slične budalaštine koje su osmislili samozvani ,,životni treneri,, tumačeći na svoj način velikane psihoterapije. Dakle, moj muž je odlučio da sledi svoj put, jer više nije potreban blizancima koji su upravo upisali srednju školu, a ni meni, pošto sam mnogo puta dokazala da se sasvim dobro snalazim i sama. Osim toga, želi da živi malo drugačijim životom. Da više putuje, druži se, izlazi. Ne može da podnese moje introvertno zatvaranje u kuću.  Ah, da! I zaljubio se. To se, naravno dogodilo tek nakon što je odlučio da više ne živi sa nama. Podrazumevalo se da će sinovi ostati sa mnom, u kući. On je već imao razrađen plan selidbe u stan.

Nisam bila iznenađena kada sam otkrila šta se događa. Razumela sam ga. Mogla sam da osetim komešanja u njegovom telu, uzbunu u umu, radost koja se budi pomešanu sa zbunjenošću i bolom. Nije mi bilo teško da ga razotkrijem. Dobro sam ga poznavala. Osetila sam njegov pogled i okrenula glavu ka njemu. Osmehivao se.

,,Šta to slušaš?,,

,,Nešto sa liste. Što pitaš?,,

Umesto odgovora, njegov dlan je zaplovio ka mom licu. Povukla sam se uz trzaj i dlan se spustio na dugme za podešavanje temperature u kolima, kao brod nasukan na nepoznatu obalu. Bez razmišljanja izvukla sam jednu slušalicu i dodala mu. Znala sam da će čuti Arsenov glas kako peva o ,,toplim ruševinama ljeta,, i da će mi istog trenutka spustiti dlan na uho.