Label Menu


Menu Item

Menu Item

Menu Item


Menu Item

Menu Item

ГОСПОДАРИЦА ШАЛТЕРА

Један телефонски позив тврди да нема техничких могућности. Један одлазак на шалтер открива да их ипак има. Кратка прича о томе ко заиста одлучује.


[Време: садашње]

Ја сам отрок.

Мој живот зависи од милости шалтерске.

Један мрки поглед са друге стране, хладни звекет мура, и могу бити залеђен. Или ће ми се отворити врата благостања, али ни то не може без кабла.

Има и господе од сталежа који никада не стоје пред шалтером, већ улазе право у канцеларију. У пролазу нас и не дотакну погледом, а ми њих гледамо са страхопоштовањем.

Има још угледнијих који, вечито у журби, одлазе директно на трећи спрат.

Коначно, прича се да постоје и они којима осорни шалтерани понизно долазе на ноге. Али имена те властеле не помињу се јавно.

И тако… ја сам поносни корисник STM Box 4 пакета. Право чудо XXI века: телефон, интернет и право на два телевизора. До сада смо користили само један, али како је и жена отишла у пензију, указала се потреба за телевизором у кухињи – њеном најсрећнијем месту на планети. Осилимо се ми, купимо телевизор на акцији и решимо да искористимо оно друго право из уговора.

Назовем кориснички сервис. Саслушам плехану кутију која ме упути који број да притиснем, па уз мало музике расположења јави се љубазни Стефан.

– Добар дан, овде Стефан.

Објасним шта желим, преврћући успут странице уговора и покушавајући да се сетим сопственог броја телефона. Ту прискочи жена и ствар крене како треба.

– Сад ћемо да направимо захтев – каже Стефан.

Питам још да ли се то додатно плаћа.

– Само тренутак…

Опет музика расположења.

– Извините што сте чекали. Нема техничких услова да се услуга оствари.

– Како нема?

– Жао ми је. Нема техничких могућности. Довиђења.

Ту-туу.

У уговору, ситним словима, стварно пише: два телевизора – ако техничке могућности дозвољавају.

Шта су им то техничке могућности?

Причам с пâшом из Београда.

– То није могуче! Имам ја везу, биче среџено!

Не вреди. И његова веза испаде слабија од техничких могућности.

Онда оде најмлађа кћерка у експозитуру. Објасни шта треба. Одговор у почетку исти. Али службеница ипак затражи адресу.

– ААА… па ви сте моји…

(Овде иде музика расположења.)

Сутрадан дошао мајстор са каблом. Један крај утако у модем, други у телевизор.

И то је било све.

Никада нисам схватио како смо ми то били њени, а нисмо били Стефанови.

Испоставило се да су техничке могућности, ипак, биле сасвим у реду.


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Još objava. Možda će vas takođe zanimati.