Врпца

Нешто је у теби прекинуто

од Великог праска до пупка,

од великих жена до малих отисака

на шерпама,

од Великих кола до младежа

на образу; нешто је откинуто,

а виси без петељке 

са љубичастог неба.

Нешто је у теби отето

од примордијалног вриска

до порођајних трудова,

од мрака у глави девојчурка

до крви у рукама жене;

нешто је свето а прећутано

и у тајни вечног разапећа

изгара.

Нешто је у теби, нешто у другима;

прескачеш кô поједена трака

и питаш се ко сад има твоје очи,

ко мисли твоје мисли,

ко воли твоје речи.

Водила би љубав

са сликама што висе

са љубичастог неба без почетка

и тражила опроштај.