DOBRO SAM

Prihvatiš realnost danas

Već sutra toneš u poricanje

„Dobro sam“ je najveća laž

Obmotana oko istine

I shvatanje sveta

Kojeg to zapravo i ne zanima

Pitaš kako se raste

A odgovor znaš

Kako se izdiže iznad umnih grehova

Osuđivanja

Neshvatanja suštine

Želiš da prigrliš istu tugu

Da čuješ, vidiš, osetiš

Kako još neko nosi istu težinu bola

I guši svoje biće

U neopipljivoj teskobi

U prikazima i mirisima

Koje neko drag poseja svuda

Kuda vetar seje stare uspomene

Toliko lepote koju ne vidiš

Toliko sokova koje ne piješ

Toliko pesama koje ne pevaš

Toliko tuge koju nećeš

A plašiš se –

Kad bi je se odrekao

Izdao bi sebe, ljubav

(Ono što je ostalo od nje)

I nedostajanje

Nisi dobro

Čim pitaš – nisi

Čim tražiš – nisi

Čim ogoljevaš dušu

Strancima pored puta

A prijatelju predaš paket laži

I kažeš: „Dobro sam.“

Ali nećeš biti

Sve dok te jezik peče

Dok ne otpakuješ laž

I ne zavrištiš

_{#poezija #refleksivna_poezija}

_{Slika: “Vrisak”, Munk}