Јесен

јесен је поранила

нисам још успела да истерам лето

из срца

лето ми голица сећања

плеше уз љубичасте тонове

гази по стаклу

некад разбија руку о дрво

крв тече из колена

још једна грешка у опадању

ја пала на пића и јефтине приче

кораке лажне и људе погрешне

верна превртљивој јесени

коју и даље волим

упркос разуму

упркос лету

упркос страху

сва годишња доба стану у ред

и чекају да дође оно право