Preskoči na sadržaj
Librum ekosistem
Poezija

Свак носи свој крст

Сад могу само да ти пишем песме,
не допирем до тебе иако бих хтела,
иако свом снагом свог бића желим,
далеко си, а седимо једно крај другог,
пружам ти руку ал додирујем празно,
а некад смо били једно цело.

Старост је полако закуцала
и одшкринула стара врата на кући;
колико год да је не желимо,
она ће тихо несметано ући.
Биће ти можда некада жао
што ми ниси више себе дао;
знам, другим си женама
несебично себе нудио,
а увече крај мене легао,
јутром се крај мене будио.

Ти си ми био све,
свет око мене пун радости,
једина љубав коју сам доживела
и пожелела све дане са тобом
да проведем у старости..
Ал' не, никако не упирем у тебе прст,
не, то никако не бих смела;
свако са рођењем носи свој крст,
а мој је овакав,
колики год га хтела или не хтела.

Зато те молим, не питај ме ништа,
пусти ту реку што живот носи,

нек' се разлије око мог тела,
нек' ми остави траг на коси;
можда није било све како сам хтела,
али једна жеља моја био си цела.

Kako ti se dopao tekst?

Podeli tekst
O piscu

Љиљана Недељковић - Љиља

Krupanj

Љиљана Недељковић (рођена 20. јануара 1961. у Мојковићу, Крупањ) је српска уметница, ауторка и фотографкиња. Кроз аутентичан израз успешно спаја снагу документарног фотографског кадра и дубину личне, емотивне песничке речи, посвећене очувању културног и природног…

tekstova
23
čitanja
607
reakcija
4
komentara
2
deljenja
16
00

Komentari

Još nema komentara. Budi prvi čitalac koji će piscu reći šta misli.

    Librum bilten

    Izbor urednika i konkursi, jednom nedeljno.

    01

    Još od ovog pisca

    Svi tekstovi
    Kratke priče

    Писмо свом детињству

    Понекад ме видите како гледам у даљину, у неки простор који не можете да ухватите. У тим тренуцима се враћам у једно мало село, у време када је свет био мирисан, топао и сигуран. Враћам се данима док је моја мајка још била ту. Сећам…

    Љиљана Недељковић - Љиља20. novembar · 2 min čitanja

    1010

    Poezija

    Моја једина љубави

    Љубави моја једина, увек си ми био то, откад су се наше душе спојиле, срца препознала, нити сам тражила нити чекала нешто друго. Често сам са тобом трчала боса, по трави коју је јутром окупала роса, некада се са траве скренуло на камења, нисам се…

    Љиљана Недељковић - Љиља18. novembar · 1 min čitanja

    400

    Poezija

    Волела сам бескрајно, дубоко

    Волела сам те. Још памтим ноћи, предуге, топле, дане испуњене лепотом. Љубила сам стопе куда ходиш, срећу твоју грлила добротом. Волела сам бескрајно и дубоко, никад се ниси питао због чега, а и да јеси, шта имам од тогоа, зашто ми значиш, и после свега.…

    Љиљана Недељковић - Љиља13. novembar · 1 min čitanja

    801

    02

    Slično: Poezija

    Cela rubrika
    Poezija

    Бикавац

    Застала сам ту гдје се сјећања роје и гледам јесење се разлијевају боје на брду на коме моје мисли плове негдје у прошлост што ме често зове да успут макар до хладњака свратим, да звуке гитаре стиховима пратим испод крошњи што цијело небо носе на…

    Viktorija22. novembar · 1 min čitanja

    400

    Poezija

    Prazni svjetovi

    Mislila sam da volim tišinu, da me liječi poslije tebe, da sam pronašla novi smisao, neke nove svjetove. Mislila sam da me liječe tuđe usne, tuđi dodiri, da smo stvorili sve iz iskona i da sam se vratila sebi. Ali lažem sebe, sve vas, tišinu…

    Maya Elara22. novembar · 1 min čitanja

    900

    Poezija

    Sedam godina posle

    SEDAM GODINA POSLE Sedam godina je dugo vreme da čovek čeka da mu se vrati život. Dovoljno dugo da zaboravi kako izgleda jutro bez grča u stomaku, kako se diše bez kamena na grudima, kako izgleda dan u kojem telefon ne može da donese lošu…

    Jelena Mitic21. novembar · 1 min čitanja

    600

    Aktuelni konkursi za pisce

    Svi konkursi