Zagrizoh zemlju.
Glava mi je bila teška
kao crkveno zvono.
Osećao sam blato na licu.
Ukus toga blata u ustima.
Na usnama se sušila zemlja.
Nisam znao otkud tu.
Ničega se nisam sećao.
Nisam znao ni ko sam,
ni gde se nalazim.
Samo sam osećao nenormalnu
težinu u celom telu.
Kao da sam čitav bio
naliven olovom.
I misli su mi bile teške.
Mozak se polako zaustavljao.
Čuo sam sopstveno srce kako lupa.
Poslednjim trzajima svesti
čuo sam tvoj glas.
Osetih tvoj poljubac na vratu…
Nestade one težine.
Nisam znao ko sam ja,
ali sam bio siguran ko si ti.
Nije ni bitno ko sam.
Bitno je da sam bio tvoj.
Ostavite odgovor