Imam mačku koja voli da prede,
hladan fredo da pije i palačinke
sa Nutelom i Plazmom da pojede.
Ne luta sama komšilukom,
već me poput cuke u stopu prati,
iako su joj dugi nokti,
posle ručka zna sudove oprati.
Za negu svoje dlake
kozmetiku vrhunsku koristi,
kad je ne češkam po glavi –
ne želi da mi oprosti.
Ako je u „onim danima“ diram –
kostreši se i besno sikće;
nakon što joj prođu ti dani –
umiljava se i euforično dahće.
Očima me njenim, k’o da
sam ptica odmerava,
dok se po krevetu naga
umiljato izležava.
(„Mačkica“ je ljubavno-humoristična pesma koja kroz simboličku naraciju govori o voljenoj devojci, čiji je lik predstavljen kroz prizmu mačke. Kombinujući metaforu i hiperbolu, pesma joj pripisuje mačje karakterne crte (gracioznost, temperament, umiljatost, senzualnost…) koje svoju genezu pronalaze u ljudskim postmodernim navikama (konzumacija hladne kafe, palačinaka, upotreba kozmetike itd.). Delo svoju genezu pronalazi u žargonskom izrazu: „Vidi onu mačku!“).
Ostavite odgovor