Spuštene roletne, miris vlage i tajac –
na krevetu je izvaljen maljavi vodozemac.
Mesecima nije prešao kućni prag,
po čitav dan se izležava nag.
Smežurana pišica pokoju kap štrca,
ima godinu i jače kako ništa ne prca.
Ne pamti ukus đuveča, paprikaša i štrudle,
čulo mu otupeše salame, naresci i nudle.
Dezodorans ne prska – da žlezde ne ošteti se boji,
nedelju i jače se u istoj majici kiseli i znoji.
Noć je za dan zamenio, ali ne i flašu sa pikavcima,
brine se što nas “iz aviona truju” i krije iza škijinog dima.
Voli životinje i nema tendencije zle –
uzgaja bubašvabe, miševe i picajzle.
Svađa se na internetu, vređa i psuje,
iza lažnog profila svima pridikuje.
Sve su ženske za njega srebroljubive, pakosne i tupe,
jer nisu kao njegova mama da mu peglaju, kuvaju i brišu dupe.
(“Maljavi vodozemac” je provokativna urbano-satirična pesma koja pripoveda svakodnevnicu jednog lezilebovića, mračnjaka, kućne buve i “incela” koji preživljava još jedan agonično-melanholičan dan u svoja četiri neprovetrena zida, deleći suživot sa sopstvenom letargijom i frustracijama. Svako od nas poznaje ili je poznavao makar jednog “maljavog vodozemca”. A hteli vi to da priznate ili ne – većina nas je, makar na jedan dan, bila u koži tog vodozemca).
Ostavite odgovor