Капица

Ноћас у несну марамицом

далека прошлост ми маше,

безбрижно ми се смјешка

лепршаво дјетињство наше.

Троје птичади у гнијезду

два птића, птица ластавица,

најслађе родитељске жеље

татина и мамина смијавица.

Постоји ли нешто љепше

у тмини ноћног бдијења

на узглавље да ти долете

најдражи тренуци од рођења.

Просута изненадна свјетлост

дјетињства давно заборављена,

као да није на дугачком путу

понека успомена изгубљена,

и годови живота, боре издајице

урезале дубоких трагова доста,

као да нам у ратном беспућу

братова плетена капица не оста.

Мира Којић Ђорђевић