mogu da naslikam najtužniju panoramu
pejzaž umrljan grimiznim flekama
savest uprljanu slatkim lažima
da nakon svega kriva kao greh vraćam se
sve po starom
izgubljeni dečak igra mi pod kapkom
moje vlati kose su u iščekivanju
probale mnoge kosti da zagrle
ali nijednog kao tebe
slika je jasna
stojim časna i požrtvovana
malo se grizem za jezik
kunem usta puna krvi i belih laži
iako znam da ti bude čistu radost
našli smo se u pogrešno vreme
naprasno iznova
neprikosnoveno zli
svih se odričem i poričem
da je ikada bilo druge ljubavi
sem ove
naše
Ostavite odgovor