Ako si kod kuće a gasi se dan, taman na terasi hvataš suton kad je nebo zlatnožute boje.
Ovaj petak je baš takav, ne razlikuje se bog zna kako od drugih ali večeras ispunjen nostalgijom.
To ne volim, nikako.
Postanem mekša, dolazi mi u misli svaki glas, miris, lik, mesto, prolazanost, trenutak.
Kao da sam stavila mrežu prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
U najobičnijim trenucima, dok sam u kuhinji, naslonjena na šank, misleći o zivotu i jednom običnom petku kod kuće.
I baš tad će na radiju krenuti neka pesma koja će večerašnju nostalgiju podići na viši nivo a mene usitnini kao pesak koga pokriva more, kamo sreće da sam u ovom momentu pesak.
A i ne možeš biti imun na Merlina, jer nisu ljudi zvezde da mogu vekovima živeti.
Zato živi i spektakularnim ali i običnim petkom, utorkom, cetvrtkom
Ostavite odgovor