Кад порастем бићу поп
Ђед Добрисав је умрo уз казан ракијски, тихо, седећи на дудовом пању. Нашо га пијани Владан кад је пошо да долије још фрћок мученице, а ђед му није приговорио што барлече доле сниже штале.
Испрва му нико није поверово, ђећеш пијаном чоеку веровати, ал кад се он намах истрезнио вичући људи оде Добрисав, умре, одоше казану отац и стриц и још брже се врнуше.
Умро отац вели стриц, а жене углас закукаше.
2
Ђеда смо саранили увр башче, под оним крушкама његови година.
Гроб плитак немере дубље од корења и стења, ал га бар неће силна земља притискати – објасни ми тетак Ранисав, главни укопник у целом крају.
Ког сам ја укопо још ни један није усто! Плитак јал дубок сваком је таман. Само ова стрмина код вас понезгодна за принети сандук, ал кад је реко да оће баш ту шта да вам радим!
И вала су се намучили и умал попадали ови што су га из куће до гроба носили узбрдо. Мати и стрина кукале на почетку, а после стале, ђе ћеш нарицати кад се пењеш ко узнос.
Ево ме и мртав зајебаје – сује отац – оће он, вели, да нас све гледа озго испод крушака јебале га крушке!
3
На ђедовој сарани сам чврсто решио – кад порастем бићу поп!
Сви уздишу, неки и кукају, а поп Јово пева! Јако, кад се ујак женио, сви певају, а и поп Јово пева! И онда и сад кад сврши посо турају га у вр астала, нуде најбољу ракију, он опе иска само вино, да буде црвено ко Исусова крв каже, и узима паре. Таки му посо ценим и мени ће више пасовати нег да ко ови моји из вамелије идем у зидарлук јал у њиву на орање.
4
Јес бијо уврнут и на своју руку ал је имо добру душу. Немош рећи да није бијо душеван, немој такоМилуне!-турајући још две коцке шећера у кафу слаже реч по реч кум Жарко па натеже ко зна коју чашу шљиве и искапивши је сав се стресе.
А и ракију је знао да испече ко ниједан.Његова је свака дванес језика знала!
Море, кад он ишћера препек то ко зејтин и мож литар посркат глава не боли.
А волијо је и запеват...
Сви за асталом значајно климају главама и мрмљају ја...ја...
Бога ми најволијо је ону кад загрми од Билеће крстиће се и ко неће. Јес вала, нек му је просто, лака му црна земља.
Њему задушу нама у гушу- шапну ми на уво рођак Којо и стрпа цело парче штрудле уста.
Kako ti se dopao tekst?
Zlatomir Aleksic
Rođen 1958. godine u Šapcu gde i sada živi. Piše satiru, kratke priče, poeziju. Zastupljen u zbornicima. Izdao zbirke priča "Neke moje priče" i "Pričalište" kao i zbirku aforizama "Pisanje niz vetar".
- tekstova
- 18
- čitanja
- 551
- reakcija
- 15
- komentara
- 0
- deljenja
- 0
Komentari
Još nema komentara. Budi prvi čitalac koji će piscu reći šta misli.
SEZONAC
Jes, ja sam ti iz onog sela što ga ni na vojnoj karti neima. Učevan si pa moš skontati šta oto znači. Na vojne ti sećije zečje staze crtaju al jope otog sela nema, ja vala! Meni u kršćenici i legtimaciji piše da sam rođen…
SKRAĆENA PRIČA
Ponekad mi dođe da pišem. I pišem. Čak, umem i da se raspišem. Onako da sve stane na dve strane. Onda to pročitam i sam sebi čestitam. Alal vera majstore! Onda to pošaljem da i drugi pročitaju. E, ali drugi kažu da mi je to…
VRHOVNA KOMANDA
Kao i svakog ponedeljka Milomir i Ratomir, ratni drugovi iz onog rata, poratni prvoškolovani oficiri I ovovremenski dugogodišnji penzioneri, tako I danas piju kafu u bifeu pored parka gde kasnije obilaze poznate staze i tu i tamo sednu na poneku ispravnu klupu. I uvek priča…
Niko nije primetio da je kiša stala
Niko nije primetio da je kiša stala. Ni ona, a još manje on. Klečao je kolenom u bari. Maloj i nevinoj. Nije ona jadna znala da će on baš tu da skupi hrabrost. Baš tu i baš to veče. Nikada mu srce nije lupalo tako…
500
Писмо свом детињству
Понекад ме видите како гледам у даљину, у неки простор који не можете да ухватите. У тим тренуцима се враћам у једно мало село, у време када је свет био мирисан, топао и сигуран. Враћам се данима док је моја мајка још била ту. Сећам…
KOLIKO ŽIVOTA STANE U JEDAN SAT?
Bilo je devet sati te zimske večeri kad je pokriven preko glave dečak doneo odluku. Otići će od kuće. Bio je uplakan i povređen. Misli su mu i dalje bile zbrkane, ali odluka je bila čvrsta. Osluškivao je zavijanje vetra i stresao se pri pomisli…
700