КРУГ
У горкој ноћи
нем и без даха
сред свога страха
сад затварам круг
(Хоћу ли моћи
да као птица
безбрижног лица
одлетим на југ)
Сви смо ми сами
мудри нам кажу
и сви још лажу
да свануће дан
Рођен у тами
много сам хтео
ал’ нисам смео
да заклопим длан
С чежњом у души
стојим крај гроба
варљивог доба
свог дечачког сна
Кад круг се сврши
хоће ли знати
отац и мати
ко био сам ја
Ostavite odgovor