Нову годину у Алкатразу
од срца желим том Деда Мразу!
Пред прозором ми није стајао,
за моје снове није хајао,
остала писма без одговора –
па јел’ то лепо? Зар тако мора?!
.
Зар му је био мој димњак тесан?
Верујте, нисам алав ни бесан,
скоро да нисам бежао с часа –
па ипак нема дивних ирваса
да изнад мога крова пролете
док смех се вије к’о реп комете!
.
Шта му је тешко! Можда не стиже?
Превише посла? Рано се диже?
Зар остао је без добре воље
баш кад је стиг’о до жеље моје!
Па нек запосли више гоблина,
да и ја сазнам шта је топлина
коју осећа на празник дете
кад испод јелке нађе пакете –
срећно што свет се о њему брине
у свеже јутро Нове године.
Ostavite odgovor