Probudim se jednom sa bolom u glavi
Blagim, ništa čudno, po tom kisnom danu
Ali podsvest počne sumnju da mi pravu
Da upitam Gugl, jer on nema manu.
Bez panike, mirno, ukucam „bol blagi”,
a Google mi vrati — „nije bezazleno,”:
tumor, tromb i stres.”- jao bože dragi
Gotovo je stobom draga moja ženo.
Kliknem i na forum — tek je tamo drama,
Dijagnoze pljušte k’o po ovoj kiši
svako je stručnjak, kao i ja sama,
Lice mi sve bleđe, pritisak sve viši.
Zabrinuta čitam šta mi Gugl doktor kaže
Stezanje u grlu, panični je prizor
Mama kaže: “Gluposti, zar nevidiš da te laže!
Bolje sredi sobu i operi prozor.”
Kod lekara sednem i uzdahnem teško,
pita: „Šta vas muči?” — ja na izdisaju
Kada sam mu rekla, samo mi se smeško
I naš susret ne slavno privedosmo kraju.
Prepiše mi vazduh, šetnju u prirodi
Ali da telefon ostavim u kući.
panično ga pitam: “šta ako mi pozli?”
-Vi ste težak slučaj, nema vam pomoći.
Ostavite odgovor