Brda su bila u magli.
Kiša tek što je prestala.
U ušima mi je još odzvanjala grmljavina.
Vazduh je rezao svojom svežinom.
Disao sam punim plućima.
Osećao sam kako mi kiseonik čisti krv.
Misli su mi postajale sve bistrije.
Bio sam potpuno mokar od kiše.
Odlučio sam…
Nikada više neću sići iz ovih brda.
Dosta mi je ljudi!
Za tri života dosta.
Treba mi ova tišina.
Treba mi ovaj miris zemlje.
Ovaj miris ispažnjenog elektriciteta.
Vetar je strujao šumom…
Dosta mi je ljudi!
Ugledah daždevnjaka.
Potpuno se svojim šarama
utopio u pozadinu.
Koliko sam mu samo zavideo.
On nije znao za zlo.
Nije znao za laž.
Samo je živeo.
Svaki trenutak.
Radovao se kiši.
Dosta mi je ljudi!
Ostavite odgovor