Trešnja

Pružila sam ti trešnju, sočnu, crvenu,

i s jedne strane malo oguljenu,

kao dečja kolena nekog davnog leta.

I ti samo reče:

„Neću da jedem ono što su već jeli drugi.“

A ja ništa nisam razumela.

Jer već hodaš po zemlji

kojom su hodali drugi,

jer već udišeš vazduh

koji su udisali drugi,

Jer već čitaš knjige

koje su čitali drugi,

čak ni misli koje misliš nisu tvoje,

sve je to već rekao neko drugi,

kad si imao godinu dana, i dve, i pet,

i svi smo jedno

kao kapljica vode koja se u paru pretvara,

pa na zemlju opet pada,

i večito tako od zemlje do neba putuje.