Писмо оловне кише

ПИСМО ОЛОВНЕ КИШЕ
Ањета,
Понављам твоје име као молитву
Отворених очију које више не виде ништа
Није то молитва коју упућујеш пред спавање
То је Ањета молитва очаја ,страха и безнађа
Пишем ти свако вече,
Некада су то странице
Некада један ред, једна ријеч
Држим се за овај папир
Који можда никада неће стићи до твојих зјеница
Држим се за њега као дављеник са сламку
Јер када ти не бих писао
Плашим се да би престао да се борим
Плашим се да бих престао да дишем !
О, Ањета!
Данас је падала киша, тешка оловна киша
Олово боли Ањета,
Од те кише теку ријеке
Црвене као онај сок од вишања
Који сам пио са твојих свилених усана.
О Ањета!
Ја сам само празна љуштура
Са мене спада крљушт као када убију рибу Остајем изломљен као стари храст
Погођен, не громом Ањета
Погођен топовском куглом!
Сањам, будан јер се плашим да очи затворим
Мада ме сан превари
А онда се трзам и пипам око себе
Питам се да ли сам још ту на земљи
Или ми душа већ одлази на неко боље мјесто.
Ањета!
Синоћ су угасле нечије очи
Једна, двије...душе одлетјеле су у неповрат
О драга моја, више их не бројим
Ми смо само имагинарни бројеви
Не, ми смо негативни бројеви
Бројеви са више непознатих...
О, Ањета!
Трудим се да не плачем
Кажу мушкарци не плачу
Кажу сузе су луксуз
Какву бајку ми живимо Ањета!
Бајку у рову гдје је забрањено пустити сузу!
Гледам нашу стару фотографију
Ону из аутомата, обичан полароид
Ти насмијана, мала шашава дјевојчица
Са сунцем у зеленим очима
Узеше нам то сунце, убише га
Као што убијају и наше постојање.
Уморан сам Ањета!
Све што ми је остало
То је ова љубав која се никада неће угасити!
СОЊА МРАЧЕВИЋ БРАТИЋ
Kako ti se dopao tekst?

sonjasonja123
Братић Соња, рођена 14.02.1972 у Сарајеву. Цио живот пишем за своју душу, начин да ослободим емоције, које се таложе у мени! Нема ништа посебно да се дода, сем да ме то писање ослобађа!
- tekstova
- 6
- čitanja
- 609
- reakcija
- 94
- komentara
- 12
- deljenja
- 0
Komentari
Još nema komentara. Budi prvi čitalac koji će piscu reći šta misli.

Птица без крила
ПТИЦА БЕЗ КРИЛА Ниси ти била истина само кратак сан На мојим длановима оставила јутро у маглу обучено То јутро вучем са собом као проклету амајлију Умотао сам се у то тмурно свитање твога сновиђења Утвара, бијела као слоновача утка у моје вене стазу по…
80140

Хиљаду ликова
ХИЉАДУ ЛИКОВА Ми смо живјели живот У кући од папира Ти, ја и моје усковитлане мисли Жута је та одаја била У којој смо сунце јели Из пластичних тањира Сваки зрак је трн Забоден у лобању моју Просипа се као зрнца Из пјешчанога часовника Лагано,…
103172

ОСВРТ-Богородичина црква у Паризу
Богородичина црква у Паризу" Виктор Иго Роман који фасцинира и оставља горчину у души читаоца, ону која кад у њу заронимо пече и тјера нас да сагледамо свијет у ком живимо. Љепота као фигура која у пролазу плијени, оставља без даха, која је се само…
3400
U zaklonu tvoga postojanja
Uz tebe više nisam sama. Ne plašim se, a bila sam bez oslonca, sama na vjetrometini svijeta, usred oluja pobješnjelog mora. Gušila sam se u bezdanu svih svojih strahova,l aveti iz prošlosti, prijeteće budućnosti. Beznađe i očaj. Nema ljepote ni u ljepoti. Nema suštine, punoće…
400
Аура
У аури твојој издишу начела Меки амбис зове Ознојена тела да без једра плове Низ стрме ветрове. Пучина нам сплела Разнизаних нити скривена почела У смршено клупко Измаглица бела обмотава љупко Иструлели труп ког рака није хтела Ни дубина хладна у бескрвне скуте У његовој…
Leptir
🦋 Sve što nisam rekla tebi rekla sam zvezdama. I nebu. I suncu. I mesecu. I svakom leptiru kojeg sam videla, misleći da si možda to ti. Nijedan mi nije sleteo na ruci... možda zato što ni ti meni nisi pala u naručje da te…