Top trending
o meni su govorili da sam svedenao kakvoj svedenosti je ovdje riječ?sveden je svijet…
Stanje polusna prevrćem se bok, leđa, bok krevet je crna rupa želim da u njemu nešto sija penjem se po moždanom stablu preskačem dva stepenika da bar nakratko poletim šetam po travi bosa pevam vilinom konjicu pitam se da li su ti najgore noćne more o mom nestajanju
Stanje polusna
prevrćem se
bok, leđa, bok
krevet je crna rupa
želim da u njemu nešto sija
penjem se po moždanom stablu
preskačem dva stepenika
da bar nakratko poletim
šetam po travi bosa
pevam vilinom konjicu
pitam se
da li su ti najgore noćne more
o mom nestajanju
Podeli
/
Основна разлика између поезије и дневника: Поезија захтева извесну дистанцу од сопственог „ја“ и обраду материјала. Овде је материјал „сиров“, директно из кревета на папир (или, пре, на Инстаграм story), уз очекивање да публика аплаудира самој чињеници да је неко био „искрен“.
Највећа одлика лоше „инстант“ поезије је уверење аутора да је његова свакодневна меланхолија (или сексуална фрустрација) аутоматски метафизички дубока. Питање о „ноћним морама о мом нестајању“ је врхунац тог его-трипа.
То је типичан нуспроизвод хиперпродукције где се свака емоција, без обзира на то колико је тривијална, проглашава за уметност чим се разбије у кратке стихове.
Ako pod ‘obradom materijala’ podrazumevate sterilizaciju emocije dok ne postane akademski bezopasna, onda se zaista ne razumemo. Najveći ego-trip u istoriji književnosti nije želja da se opiše sopstveno nestajanje, već iluzija kritičara da ima tapiju na definiciju poezije. Smatrati melanholiju i ‘sirovost’ trivijalnim znači ignorisati celu ispovednu poeziju.
Svakako Vam hvala na ovako iscrpnoj analizi mog nusproizvoda.
Ostavite odgovor