Јун је
Врбас је пун и не чека никога.
Уз гласан хук односи мору
вишак што путник оставља.
Овај се трен улива у живот
као бујична притока.
Мисли се мресте у хладу крошњи.
Горе, на обали, камени сто
и књига песама
што подсећа на бележницу.
На мала врата,
кроз славолук од липа,
као јунак из стрипа –
излазим из ципела.
Ходам бос
и бреме свог света
низ кораке свлачим.
Ни штапа,
ни мамца,
ни весла,
ни чамца,
нити руку што ме за судбину држе.
Без младости,
без мудрости,
без јемства за циљ,
закорачио сам у нулу
и пронашао свој мир.
Босна –
од босих ногу до голих истина,
где земља сваки додир памти.
Босна –
од привида и лажи посна,
у шапату рима,
кроз токове брзих вода,
слобода у њој пламти.
Босна –
сва у врбама,
сетна,
нежна,
заносна,
и сјај среће
што цвета из ината
са лица милосна.
Ostavite odgovor