Вишеградаска

Ви страшни, велики, силни

бомбардујте

све што се бомбардовати може,

све што стоји, или што се креће

бомбардујте

немојте стати,

вас нико бомбардовати неће.

Бомбардујте

згариште дједове куће,

неопојане кости,

моје згажене претке

Бог да им душу прости,

већ једном  бомбардовано цвијеће,

бомбардујте,

вас нико бомбардовати неће.

Бомбардујте очи мртвога брата,

збришите с лица земље

сва она имена,чисту статистику рата.

Бомбардујте

оно затрвено огњиште без свијеће,

вас нико бомбардовати неће.

Бомбардујте

на крају улице малу фонтану,

разиграно дијете и птицу у лету,

у башти оцвалу јабуку рану,

све је у домету, бомбардујте.

Ако вам се учини

да нас превише оста

бомбардујте,

у прах, у пепео све нека се претвори,

изнад ћуприје,

изнад древног моста

моја се спаљена застава вијори,

без страха и опроста

то свето ходочашће

вашу ће злочиначку руку да изгори.

Мира Којић Ђорђевић