BEZ REČI
Pokušah da kažem nešto.
Da olakšam dušu.
Ništa…
Ni glasa…
Usta su mi bila pažljivo zašivena.
Kao mašinom nekom.
Svaki pokušaj da otvorim usta
bio je veoma bolan.
Mumlao sam i sebi nerazumljivo.
Pogledah svoje ruke…
Umesto noktiju imao sam kandže.
Nije više bilo radosti u meni.
Mutava grabljivica, eto to sam bio.
Rukama obgrlih kolena i zaplakah.
Znao sam da me
nikada nećeš hteti.
Bez reči sam ništa.
Kandže bi nekako i podnela.
Ovako zašivenih usta
ne vredim ništa.
Odlučih da pobegnem u sebe.
Tamo me niko neće tražiti.
Nkada me neće naći.
Ostavite odgovor