KARANTIN

Opet sam sanjao da gledam

kako se češljaš.

Često sam to sanjao.

Volim tvoju kosu.

Tvoje vešte pokrete.

Mogao bih satima da te

gledam tako ispred ogledala.

Malo sam gledao tebe,

malo ogledalo.

Izgubio bih pojam o tome

ko je tu kome odraz.

Šta je stvarnost a šta san.

Divio sam se odsjaju tvoje kose.

Ogledalo glatko kao led…

Izraz tvog lica hladan i dalek.

Ni nagoveštaj osmeha.

Pokreti odsečni.

Osetih kako nas ogledalo

uvlači u svoj svet.

Kako nas guta.

U svet u kome se ne sanja.

Gde je osmeh sramota.

Gde oni što vole žive

izolovani u kolonijama,

kao gubavci.

Probudih se.

Ili umreh.