Vinu ne treba dozvoliti da bude ovoliko sjajno, pomislila sam i otpila još jedan gutalj. Opet, da li je do vina ili trenutka? Veoma uspešna radna nedelja je iza mene i rešila sam da to proslavim; da se opustim i uživam.
Spazila sam ga čim sam ušla u restoran. Rubin crvene usne, smaragdne oči i kosa boje zlata. Da li sam predugo u vinskom poslu? Ljude opisujem kao da su vina, pomislila sam i zakikotala se. Vidi, vidi, pa i cipele su mu u boji barika. Francuskog! – rekoh sebi i počeh nešto glasnije da se smejem.
Zaista je delovao prefinjeno i elegantno. Nazdravila sam u to ime i osetila mehuriće u nosu.
Počeškala sam se nespretno, kao dete. U trenutku sam se setila da sam danas videla jednu vinariju koja ima čaroban prostor za svadbe. Nisam osoba koja voli da privlači pažnju. Ne osećam se dobro u gužvama, ali oni su tako lepo dekorisali prostor da sam poželela da se udam. Imali su veliku baštu, bele okrugle stolove ukrašene raskošnim cvetnim aranžmanima, dok su svetlucavi lampioni davali posebnu draž celoj toj atmosferi. Unutrašnju salu je krasila i velika biblioteka… taman negde da se sakrijem ukoliko se umorim, zadovoljno sam razmišljala.
Baš sam luckasta, pomislila sam i otpila još jedan gutalj. A on je baš sladak. Ima i lep osmeh. Šta li to priča, da mi je znati.
Pre svadbe bismo mogli da odemo na izlet. Vinska tura! Da hodamo bosi po gajnjači, da se držimo za ruke i šetamo po vinogradu, da gledamo zalazak sunca dok opušteni sedimo na ćebetu i zveckamo čašama nazdravljajući srećni i bezbrižni.
O, kako divan kliše, razmišljala sam dok su mi se usne razvlačile u osmeh. Obuzeo me je osećaj zadovoljstva. Imala sam utisak da mi sve ćelije igraju od sreće.
I mi bismo plesali. Kad padne noć, njihali bismo se u nekom laganom ritmu na travi, osvetljeni mesečinom. Samo da ne bude komaraca. Oni bi sve pokvarili. Kao da već sad mogu da ih vidim i čujem, mahnula sam instinktivno rukom, da ih oteram.
Bože, toliko lepih stvari čeka na nas. Nazdravila sam i u to ime i rešila da mu se približim. Posle svega što smo prošli, red bi bio i da se upoznamo. Prišla sam šanku gde je stajao sa prijateljem.
Međutim, nisam znala odakle da počnem. Gledali su me radoznalo dok sam ja po glavi prebirala rečenice i tražila onu najbolju za idealan početak. Na kraju, kada je tišina već pretila da postane neprijatna, jedino što sam uspela da uradim je da spustim čašu na šank i izgovorim: „Vinu ne treba dozvoliti da bude ovoliko sjajno.“
Ostavite odgovor