Njih dvojica su godinama, umesto ‘dobro jutro’, jedan drugom, preko žičane ograde, upućivali samo pogrdne reči, mrke poglede i režanje svojih pasa, koje su huškali jedan na drugog.
Jednom su juče davali šest meseci, a drugi je danas sahranjen baš tu, u susednoj parceli, iza niske, gvozdene ograde, kitnjasto uvijenih šipki.
Očajničko zavijanje i cviljenje, što je dopiralo s groblja do duboko u noć, uterivalo je hladnu jezu u kosti prigradskih skitnica.
Prvi jutarnji zrak je nežno dodirivao sneg na grobljanskoj stazi i odneo sobom tragove žutog i crnog psa, koji su od danas jedan drugom sve na ovom svetu.
Ivana Maj
Ostavite odgovor