Malena

            Pre neki dan sam te mnogo lepo sanjao. San je bio veoma jak, kao da je stvarnost. Ceo dan sam posle mislio na tebe. A onda, posle dva dana si mi ponovo došla u san i sve pokvarila, izvrnula naopako. Nisam hteo da te zovem, da te ne uznemiravam. Međutim, želim da znaš da ne mislim ništa loše i da ti želim sve najbolje. – pisalo je u poruci. Bacila sam  telefon na krevet. Znaju li one šta rade, pitala sam se.

            Soba je bila osvetljena lampom koja je stajala u uglu. Ona je sedela na fotelji prekrivenoj zelenim prekrivačem. Nalazila sam se preko puta nje, na krevetu. Bila je sasvim malena, veličine moje šake. Gledajući je, osetila sam se nadmoćno. Ona nije marila zbog toga, niti je osećala neku  nelagodnost. Odsutno je uvijala krajeve kose.

            „Koliko vas ima?“ upitala sam je najzad.

            Ćutala je.

            „Mislim, da li si samo ti ili vas ima još? U koliko snova odete za jedno veče?“

            Pogledala me je mojim crnim, krupnim očima, slegla ramenima, privuka se ivici fotelje i počela da klati noge. Valjda ume da govori, razmišljala sam.

            Nosila je sivu majcu sa kratkim, pufnastim rukavima, crnu teksas suknjicu, bele sokne i patike.

            Zna li da je to moja omiljena odevna kombinacija? Uvek kad bih to obukla osećala sam se mlađe, razmišljala sam.

            „Gde ti ideš večeras?“ pitala sam je.

            Umesto odgovora ispustila je kratak uzdah.

            Očigledo je za nju ovaj razgovor, koji sam pokušavala da vodim, predstavljao gubljenje vremena. Verujem da postoji mnogo zanimljivijih mesta na kojima bi bila sada, ali morala sam da znam šta planira.

            „A šta…?“

            „Slušaj“, prekinula me je, „nema potrebe da brineš. Niko ti neće zameriti na onome što radim.“

            „Ali žalili su se na tebe, na vas, mislim na mene. Bune se da me loše sanjaju. Da radim loše stvari. To nije lepo. To ne liči na mene.“

            „To su samo snovi“, rekla je mirno, „većina ti ništa neće reći… a mnogi se ujutru neće ni sećati da su te sanjali. Nekima će biti i neprijatno da ti to priznaju.“

            Pocrvenela sam.

            „Mnogi se neće ni sećati da su me sanjali… a nekima će biti neprijatno…“ ponovila sam i uzdahnula.

            „Pazi šta radiš i kod koga ideš večeras!“ preteći sam joj rekla, ali se ona samo nasmešila i uz jedno puf nestala u noći.