ШЉИВИК

Под месечином се повијају крошње шљива, беле и тешке. Мирис цвета спушта се низ брдо у долину.

Младић хода бос кроз воћњак. Хладна трава му је под табанима, а у телу ври пролеће. Девојка је малопре била ту. Још се чује њен смех међу гранама, још је ту топлина њене коже.

Ухватио је пуну грану и привукао је себи. Грана је пукла тихо, готово послушно.

Прсти му још миришу на њу.

Мирис шљиве ноћу —
предаје се руци
која грану сломи.

— Чијо-ни (1703–1775)