Urednikov potpis
U tvojim pesmama šuma nije šuma, nego stanje svesti.
Tvoja junakinja dolazi pre nego što ima razlog da postoji.
Tvoje dijagnoze znaju više od tvojih likova.
Tvoje slike ne dišu jedna drugu, nego se sudaraju.
Jezero ti nikad nije voda, nego granica između tela i mita.
Kod tebe medicina postaje nova mitologija kontrole.
Najslabije pišeš kad imenima daješ previše moći.
Ponekad je tvoj tekst previše pametan za sopstvenu emociju.
Ti ne pišeš o ludilu — ti pišeš iz njegove strukture.
Najopasnija si kad sve znaš u isto vreme.
Najpreciznija si kad se suziš na jednu sliku.
I najdublja si kad prestaneš da objašnjavaš svet.
Jer tada svet počne da se raspada sam.
Mit o ženskom kretanju
Žičana ograda u daljini
ne znači ništa osim granice pogleda
Stajala sam pored njega
kao oblik koji ne odgovara
U njegovim očima
nešto je već bilo daleko
Iza mene — kuća koja se zatvara
Iza njega — svet koji odlazi
Nisam ga zadržavala
već je bio odsustvo koje ostaje
Ekspozicija
Gubimo dane koji su nam dati
u šumama dalekog severa.
Rasipamo te malobrojne dane
u neprohodnim džunglama svakodnevice.
Misli nam besciljno lutaju
dok prolazi život i privid njegov.
Drugi su spoznali velike tajne.
Sumornih lica kontrolišu svetlost.
Ostalo je još manje od sat vremena do zalaska sunca.
Nemamo vremena za ono što prevazilazi granice neophodnog.
U srcima našim premalo je ljubavi
da se svetlost u tami ne ugasi.
Ogledalo
Tarkovskom
U samoći moje sobe
U tišini stare kuće
Tražiš me.
Persiram ti
pogleda prikovanog za razbijeno ogledalo.
Otišla je u zoru pre godinu dana,
kažem sanjivo.
Nisam je poljubila,
jer je verovala da kasni na posao.
Otišla je bez zagrljaja.
Ulične svetiljke se gase u tvojim očima.
Naša nesreća je samo naša.
Ždrelo
Uvek lažan osmeh
Sablasno neprirodan
Smešno je da umreš od smeha
u njenoj jazbini od ždrela
Jednom je uspela otvoriti usta
do cepanja
Svet je video njeno grlo
Bio je to pouzdan alibi
Nije kojot
Nema krvi ni ledene mržnje
u njenim kostima
Krvave istine
Proučavao je njenu kožu
i njenu dušu.
Došao je da joj pomogne
da se uguši u ćutanju.
Konačno je popustila.
Gotovo je preminula jednog,
po mnogo čemu nebitnog, jutra.
Decenije bezumlja
učiniše smrt prihvatljivom.
Samo joj se mačka osetila ugroženom.
Ogrebala je britko naoštrenim noktima.
Kao da joj je viljuškom boga Hada
zaparala nadlakticu.
Uspravila se krvava
i pogledala mačkino otežalo telo.
To je telo bilo mudrije od nje.
Bilo je beskompromisno.
Glad
Glad za afirmisanjem
Glad za pažnjom
Glad za otimanjem
Glad za:
udarcima
batinama
modricama
uvredama
revanšizmom
osvetama
Živa si, sestro,
Ne proveravaj neprestano
Penelopeja
Moja majka je volela neveste
i žive i mrtve.
Mrtve bi držala u izlogu.
Tamo sam im menjala perike
i brisala prašinu sa drvenih lica i ruku.
Ponekad sam ih presvlačila,
zureći u njihove grudi.
Majka se sažalila, kupila je i meni jednu.
Očekivala sam lutku bebu,
ali ona je i meni kupila mladu.
O tome koliko nisam osetila baš ništa
napisala je roman.
Napisala je novu Penelopeju.
Odbranila je Penelopu od Odiseja.
Moja mati je nadigrala morsku nimfu.
Oduvala je Margaret Atvud.
Posvećenik
Znao je sve o marketingu
Radio je od rođenja na svojoj biografiji.
Hteo je govoriti o ženama na televiziji.
Sasvim suprotno od onoga što misli.
Ali ona ne koristi televizor.
Neće zapeniti nemoćno
kad vidi kako ga televizija blagosilja.
Pratio je šta ona radi svaki dan.
Prošlog meseca je kupila minđuše.
Voleo je žene koje ništa ne kupuju.
Blagosloven internet!
Čitao je on nju tajno… godinama.
Sve se odbijalo od nje.
I sreća i muzika.
Policija je verovatno bila neiskusna
kada je ozbiljno shvatila njeno roptanje.
Nosio je naočare veličine meseca.
Ona je samu sebe proganjala.
On je to jasno video.
Brutalno
Pitam ga kakav je osećaj biti
pored jednog od velikih svetskih glumaca.
Ćuti.
On je otisak u belini, uokviren podočnjacima.
Ćuti i njegov mlađi brat.
Ne, on neće radosno uzviknuti da mu zavidi.
To će učiniti najstariji sin.
On nije bio dostupan one noći kada je ona preminula.
On nije moju ohlađenu majku podizao sa poda,
nosio na krevet, prekrio tkaninom njeno lice.
Nije imao u rukama kosti namučenog, mrtvog tela.
Ljudi iz hitne pomoći kažu da sam rekla da je ne diraju.
I zato je otisak u belini nastavio da trči.
Trčao je celo leto.
I jesen.
I zimu.
Omiljeni unuk upokojene trči… brutalno.
Crna kiša
Mi smo promašili cestu
Mi smo skrenuli levo.
Istina nije uvek jednostavna.
Crna kiša pada preko nas.
Ti si me jednom ubio.
Posle smo prestali da brojimo.
Prestali smo da pravimo buku.
Mogli bi nas odlikovati
za tišinu u kojoj smo živeli.
Kada si me prvi put video,
nisi rekao ni reč.
Moj bes je odmah umro.
Opet si razbio tanjir.
Toliko povrća, a ti nisi gladan.
Uistinu smo bili blizu mora,
kada smo sleteli sa ceste.
Nisko smo igrali,
oprosti nam, Bože!
Crna kiša pada preko nas.
Od januara do jula, 2026.
Ostavite odgovor