Течем те узводно
ка извору где виле плешу
твоје име у пену
наслоњену на аорту
Пливам те лежерно
од уха до уха
с регатом опалог лишћа
у мутној матици
Дишем те мехурима
као сапуницу дечјег корита
међу травама које
голицају трбухе риба
и родама казују пут
Певам те недужним стихом
који нас упорно тражи
иза очију
од древног Хема
до никад црњег мора
Ostavite odgovor