Librum klub je mesto gde pesme, priče i eseji dobijaju urednika, čitaoce i zajednicu. Članstvo je besplatno.
199 pisaca već objavljuje
Ko bi mogao da pomisli da će tako da završi? Visok, snažne građe, čak malo i podgojen, uvek pažljivo obučen. Ne bi se moglo reći da je kicoš, već samo čovek koji vodi računa o svom izgledu. Poznavali su ga svi u varoši. Mogli ste…
6000
Roditeljstvo je, kako sam već u nekim ranijim beleškama utvrdila, najteži i najodgovorniji posao na svetu. To je maraton bez ciljne ravnine i putovanje bez mape. Svaki dan donosi nove izazove, nove zagonetke, nove stepenice u beskrajnom stepeništu koje zovemo odrastanje. I baš kada pomislite da ste savladali jednu stepenicu, da ste razumeli logiku svog deteta, ono se promeni, poraste, i nađete se pred potpuno novom, još komplikovanijom zagonetkom.
6321
Noć i te noći beskranih preslaganja događaja,slika.Ta pakovanja misli i radnji.Ti ključevi.Ključni ključevi.Gdje je ključ?Ključa više nema.Progutao ga mrak..Zadnja zamjena.Mijenjao se različitim olicima,bojama,materijalima...Uvijek izgubljen ili pod pritiskom slomljen.Bilo ih je dosta.Mnogo puta se izgubio i tražio.Vrata su zauvijek zatvorena.Kameni zid je sada tu.A,tu onda više…
10440
Гушим се једнако под овим стакленим звоном где год да сам на плажи у Слиеми у Будиму у замку чак и у Леку поред Кома у ресторану прашком док се једе гулаш нешто се у мени ломи као шољица за чај што је напукла али…
2610
Отишла си тихо у прво свитање када се сањиво буде мале птице и посљедњу тужну пјесму пјевају за тебе најљепша горска грлице. Отишла си својим звијездама за којима си жалила годинама, несаломива моја златна душо, измучена синовљевим ранама, татиним неизмјерним болом, што га одведе вечери…
1700
Majke stoje na kapiji sveta, gde se krila magle lome i ruše, tihom snagom vedre put kroz sumornu noć, tamo gde se rađaju sve naše duše. Majke su svetlost u mračnome hodu, kad nas tmina stegne i obuzme jako, one su vođe kroz vatru i…
3300
Када ноћ замирише на цвет шљиве. Загризеш шљиву – И однекуд надођу Перверзне мисли…
7210
Dosada mi stiska grudi,
kao čaša koju držiš predugo
Znaš li koliko njih bi želelo da se budi
u istim snovima gde si ti zaspao
A ja sam birala tvoje nesanice,
kao vino koje ne prija dok opija
Bolela sam te dok sam pila,
volela sam te kad si trezan,
a ti si uvek bio - previše
Previše racionalan,
Previše zamišljen,
Previše odsutan.
Dosada mi stiska grudi, kao čaša koju držiš predugo Znaš li koliko njih bi želelo da se budi u istim snovima gde si ti zaspao A ja sam birala tvoje nesanice, kao vino koje ne prija dok opija Bolela sam te dok sam pila, volela…
Zarobljena mislima o tebi U skrivenom delu beskrajne mreže prolaza I dalje tražim te Putujem, odlazim, napuštam sve Lutam među ljudima, praznim parkovima, paperjastim oblacima Tražim te po prodavnicama, autobuskim stanicama, fudbalskim terenima Nema te, a osećam kao da si pored mene U svetlima ovog…
Volela sam te kao svoja pića zavisno, javno, preblizu. Postojala sam tek u tvojim rukama. Tada mi ni vino nije trebalo da pozajmi bol. Izgubila sam se u tvojim očima, u pričama pred spavanje zavolela sam te u nekom starom snu, dok sam birala retko…
Ludilo u meni Pomahnitala strahovanja razdiru me. Kako da rasteram magle što oko mene kruže, prete sivilom da oboje moju dušu. Potisnute čežnje kao stari sjaj se vraćaju da me ponovo razaraju. Željna sam te do bola, ali srce drhti kao jesenji list na vetru…
400
Evo, reših da ti se javim na ovaj staromodni način, jer ne znam da li iko više piše ili makar kuca pisma na mašini. Možda se nekome omakne neko ljubavno, znaš ono, drhtavom rukom pisano, sa mrljama od suza i krvi i još pride sealed…
810
Pevaju mašinke lepše nego ptice lete letilice buka izaziva strepnju i strah šta je čovek sam pepeo i prah. Ustaj vojsko na gotovs parove razbrojs plitko zaleži zver je probuđena, ali ne beži samo reži. Hej vojnici vazduhoplovci napustite svoje letelice plašite decu i ptice…
1112
Plašim se da zadugo neće sunce granuti, već su krenule kristalne noći, prijeki sudovi u praznini između dvije vlasti. Jedna drugoj nisu predale poklone, a tamo ničije falange hapse i maltretiraju. Ne, neće biti gasnih komora, ali miris dima se širi…
Viktorija o tekstu „Zar i ti Milice?”A šta drugo osim bombardovanje, Ceco preživjeli smo, a slava onima koji nisu.
Viktorija o tekstu „Parada”"Jednog dana će sve biti automatizovano..." Ova priča dobro hvata momenat tranzicije u tu AI budućnost...koja nam maltene kuca na vratima.
Na kratko si me vratila u period korone. Nije bilo prijatno 😷
Divno, čarobno, kako samo Nada ume da podeli predivan trenutak sa nama.
„Važno je, možda, i to da znamo: čovjek je željen, tek ako želi. I ako celoga sebe damo, tek tada i možemo biti celi.“ Mnogo me tvoja poezija podsjeća na pokojnog Miku Antića.
Viktorija o tekstu „Stranci”
Za autore
Pesma, kratka priča ili roman u nastavcima. Najbolji tekstovi ulaze u Izbor urednika, a na kraju godine i u trku za Librum nagrade.
