Sanja sprema kuglof i u testo renda limunovu koricu. Voli da sprema kolače. Naravno, voli da ih sprema zato što voli da ih jede. I za svoje kolače često koristi limun, i sok i koru: za štrudlu, krofne, komisbrot, kuglof, kremu za ledene kocke ili tart,… Limun svemu daje poseban ukus i miris. Dok renda koricu priseća se limuna koji je njena baba Javorka gajila u selu.
Limun je rastao u jednom plitkom metalnom buretu i rađao je svake godine. Majka joj je pričala da je limun posađen iz semenke, a kad je izraslo stabalce, deda Stanimir ga je nakalemio grančicom sa drugog limuna koju je uzeo od komšije. Limun je prvo bio u manjoj saksiji, kako je rastao tako su ga i presađivali u veću dok mu već nije bilo potrebno i bure.
Od proleća, kada bi prošli jutarnji mrazevi i krenulo stalno toplo vreme, limun bi iznosili u dvorište. Tu bi uživao na suncu do početka zime kada bi ga unosili u kuću. U dvorištu je bila česma i svako od ukućana ko bi primetio da se zemlja osušila oko limuna, polio bi ga. U proleće bi procvetao i celo dvorište bi mirisalo tim blagim limunastim mirisom. Pčele, iznenađene prisustvom te mediteranske biljke na podneblju gde joj mesto nije, srećno bi zujale i oprašivale cvetove. Zato je limun izdašno rađao. Ako bi bilo previše plodova uglavnom bi bili sitni ali bi stizali da lepo uzru. Krupnijim plodovima je trebalo više vremena i više sunca pa ako bi zima požurila zrenje bi kasnilo. Kad krene zima, limun bi unosili u veliko predsoblje uz ulazna staklena vrata. Tu bi imao pomalo svetlosti, ali ne dovoljno da lepo i brzo uzri pa bi ponekad zrele limunove imali tek u januaru ili februaru. Ponekad bi u proleće istovremeno bilo zakasnelih plodova i novih cvetova.
Dugo godina limun je bio dovoljno mali i dovoljno lak sa saksijom da ga prenose iz kuće u dvorište i obrnuto. Vremenom je postao veliki pa su morali i malo više da ga orezuju, da prođe kroz vrata, i pretežak za prenošenje. Onda bi ga samo izvukli na terasu ispred ulaznih vrata jer bi do dvorišta morali da ga spuštaju i niz desetak stepenika. Spuštanje je nekako i išlo niz postavljene daske ali bi se kasnije pojavio problem vraćanja nazad i penjanja uz stepenice.
Limun niko, a posebno ne deca, unučići, nikada nisu smeli da beru sami: uvek su morali da pitaju baba Javorku za dozvolu. Tada bi ona došla do drveta, dugo razgledala i birala plod da ubere onaj najzreliji, pažljivo ga otkinula i obrisala keceljom i tek onda predala na dalju upotrebu. Retko bi dozvolila da se uberu dva, baš ako je bilo potrebno za kolače kada dolaze gosti.
Jedne Nove godine, kada je Sanja bila prvi razred osnovne škole, odlučili su da doček provedu u selu. Sanja se malo bunila jer u selu neće imati jelku. Selo je u ravničarskom predelu, daleko od četinarskih šuma, a nositi jelku autobusom bilo je neizvodljivo. Plastične jelke su se tek pojavljivale i bile su skupa retkost. Mama je predložila rešenje: okitiće limun. Limun je tada bio još prilično mali, nešto oko metar u visinu, mada je već po malo rađao. Poneli su ukrase od kuće i okitili su limun. Čak je bilo nekoliko ukrasa i viška pa su okitili i asparagus koji je zimi pravio društvo limunu u predsoblju. U selu se zimi grejala samo velika dnevna soba u kojoj su svi ukućani provodili dan pa je Sanja malo-malo izlazila u hladno predsoblje da se divi okićenom limunu. Činilo joj se i da je lepši od jelke u stanu.
Od te Nove godine prošlo je mnogo godina. Sanja je već bila odrasla, završila fakultet i radila i vikendom bi sa majkom odlazila u selo da rade malo bašte. Deda je već bio umro, a baba je živela sa svojim sinom, Sanjinim ujakom, koji se, odlaskom u penziju, vratio u selo. Limun je bio ogroman, pravo veliko drvo. Živeo je u svom buretu na terasi, a zimi su ga zamotavali džakovima i starim krpama jer više nije mogao da prođe kroz ulazna vrata. I još uvek je rađao. Kad bi baba Javorka htela da nešto pokloni Sanji, znajući da Sanja može sebi da priušti od svoje plate mnogo šta, ubrala bi limun, pažljivo birajući onaj najzreliji i obrisala ga svojom keceljom pre nego ga da.
Posle babine smrti, o limunu više niko nije mogao da brine, pa je ubrzo za njom umro i limun.
Ostavite odgovor