Magdalena se pojavila oko ponoći
Donela je kišu i svoj dnevnik
Dolazila je i ranije sa vodama,
depresivna i usamljena
obuzeta snažnom željom da me pokrije,
budnu u olujnim noćima
i niskim sobama
u kojima je moja majka spavala mrtvim snom
oduševljena njenim posetama
poput električne testere u horor pričama
Prošlo je petnaest godina
od našeg zadnjeg susreta
Mnogo kiša je palo
Posle kurtoaznog raspitivanja
o mom zdravlju
prešla je na povod svog dolaska
Bez oklevanja reče:
da su očeve šume sada moje
i da su ga već sahranili
Ona odlazi
U Kanadi je čeka ljubavnik,
tamo je sa ženom i decom
Ćutim,
tražim u njoj devojku koju sam pratila u stopu
Ratnicu iz mojih šumskih traganja
Čini mi se da je nestala, da su je ubili
sa onih osamdeset miliona Indijanaca
Moja sestra, pomislih,
nikada neće dobiti dete
Taksista ne žuri,
sluša kako ona ima dva imena
Ona je Marija Magdalena
što u slobodnom prevodu znači:
Lepota, ljubav, erotika
Fascinirani smo njenim rečima
dugim nogama i finim prstima
u kojima drži damsku muštiklu
ta stara devojka, opsenar,
doktorka urnebesnog zavođenja
Moje misli su daleko
Opet sam na zadnjem sedištu
Magdalena vozi niz seoski drum
Jagnje i ja slušamo decu cveća na radiju
i udišemo miris marihuane iz njene haljine
Luk i strela su na mojim razbijenim kolenima
Dišem grozničavo,
Oca i sestru viđam tek preko leta
Iz razloga zapisanih u sudskim presudama
Mislim da smo se pozdravile
Ko zna?
Možda se nekada negde sretnemo
Znam da nećemo,
zato se brzo udaljavam
Nestajem pred bujicom njenih saveta
kao da ne znam koliko možeš biti sam
Da, prodaću šume i smisliti pravi posao
Zakupiću elegantnu grobnicu
za junakinje mojih romana,
ionako nisu od ovog sveta
Eto, zašto ja nisam bila na sahrani
Ona se uplašila da ne poginem
u okršaju sa rođacima i zakonom
tražeći da otac bude ispraćen kako zaslužuje
da bude sahranjen kao Indijanac
Kasnije sam izlazila na ulicu
razmišljajući
možda bi se mogla vratiti
Na grudima sam držala njen dnevnik,
neki potpuno prazan rokovnik
Samo je na liniji umesto adrese napisala:
Duboko ispod očevog groba
indijansko leto još uvek traje
https://www.scribd.com/document/962186886/Aurorino-srce
Ostavite odgovor