Кад су посекли липу У дворишту школе Већ сам била савладала квикстеп Научила како се чува Хрчак у стану Орхидеја на симсу И вино у фрижидеру Спасила сам фирму Од банкрота Али не и липу Ни себе од себе Јалова ти је то Работа Рекла би ми баба Нема школе за Пајаце Требало…
Кад су посекли липу
У дворишту школе
Већ сам била савладала квикстеп
Научила како се чува
Хрчак у стану
Орхидеја на симсу
И вино у фрижидеру
Спасила сам фирму
Од банкрота
Али не и липу
Ни себе од себе
Јалова ти је то
Работа
Рекла би ми баба
Нема школе за
Пајаце
Требало је да знам
Podeli
/
Moja omiljena. Ne mogu da ne pomislim na Kortasara koliko god da je autorka htela ili ne da nas navede na to. Svakako im je zajedničko traženje sebe (kroz druge). Neki od motiva su sveprisutni u njenoj poeziji i tako ih treba i posmatrati – kao deo celine/zbirke, treba ih istražiti…Tu je i samokritičnost i pitanje igre kroz koju od početka do kraja često idemo bezglavo, često sa teretom poput pešadije pod punom ratnom opremom, a ipak igra ostaje igra, samo je pitanje čija je i za koga je.
Хвала пуно на свима запажањима. Мало је рећи да су коментари зналачки, значајни и драгоцени. Стихови кроз ову призму добијају нова значења. Игра остаје игра, то ми се нарочито допало☘️❤️
Ostavite odgovor